U fokusu - Srbija

Pejović: Kompanije često odstupaju od zakona kada vrše obračun plata

Duško Pejović je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a  istakao da kompanije greše u kontiranju, evidentiranju i iskazivanju podataka.

"Mi upravo ukazujemo da finansijski izveštaji treba da budu istiniti i objektivni. Dajemo ocenu tih izveštaja, a one su u najvećem delu s rezervom. To znači da uvek imamo primedbe. Povećan je broj pozitivnih izveštaja, ali on bi trebao i očekujemo da bude u većem povećanju", rekao je Pejović.

Što se tiče pravilnosti poslovanja, dodaje on, odstupanja su od zakona, od procedura, najčešće kod javne nabavke i kod obračuna plata.

"To je najčešće, naravno, i kod ugovaranja i tako dalje. Kod javnih nabavki smo zaključili da je najčešće u planiranju, u istraživanju tržišta. I uvek postavljamo pitanje, ko to planira? Kako se to vrši, planiranje? Jer ako se ne uradi dobro planiranje, onda se to odrazi kasnije do ugovaranja i do izražavanja, ili do plaćanja veće cene", objašnjava Pejović.

A što se tiče svrsishodnosti, to utvrđujemo ekonomično, efiObjedinjeni izveštaj - prečica do otkrivanja problema kasno i efektivno poslovanje.

"Ne samo da li je ostvaren cilj, nego da li je i dobijen rezultat koji je planiran", kaže Pejović.

Najveći izazovi u sajber bezbednosti

Predsednik Državne revizorske institucije kaže da se najveći izazovi u radu te institucije nalaze u današnjim tehnologijama, digitalizaciji, automatizaciji i sajber bezbednosti.

"Više podaci nisu na papiru, podaci su elektronski. Dakle, savremeni način poslovanja traži i savremeni način vršenja same revizije. Onda se vršilo blagajničko ispitivanje, dakle, poslovanje putem blagajne. Danas skoro da blagajne više nema, vrši se bezgotovinsko plaćanje i tako dalje. Tako da su to sve izazovi da i današnji, da kažemo, revizori, a ondašnji računoispitivači moraju biti dobro obučeni da bi mogli to da urade", navodi Pejović.

Ukazuje da su veliki efekti revizije danas mnogo veći, mnogo širi za građane, s jedne strane za državu i njene organe, a sa druge strane za one koji izdvajaju svoje pare u budžet.

"Naši efekti ili efekti našega rada ogledaju se u većim prihodima, boljem upravljanju, dakle upravljanju potraživanjima, boljoj naplati. Dalje uštede odnose se na našu zakonsku obavezu da damo predlog za promenu zakona do koga dođemo, vršeći reviziju, gde smo utvrdili da se neka pitanja iz dva različita zakona na različit način uređuju. Dakle, mi dajemo odmah predlog da se ti zakoni usaglase", objašnjava Pejović.

Objedinjeni izveštaj - prečica do otkrivanja problema

Nedavno je urađen objedinjeni izveštaj državno-revizorske institucije. Važnost tog objedinjenog izveštaje je, kaže, što njime pokazuju koji su sistemski problemi.

"Kada vršimo reviziju jedne opštine, preduzeća, Doma zdravlja, Instituta..., onda mi znamo kako je stanje kod tog pojedinačnog subjekta. I najčešće se to odnosi na javne nabavke, koje su inače najrizičnije u ovoj oblasti. Kad uzmemo 15 opština, 12 gradova, 10 domova zdravlja, devet domova učenika i njihovih 9, 10, 12, 15 izveštaja, pa od tih izveštaja napravimo jedan izveštaj, onda dajemo Skupštini, nadležnim odborima, Vladi i subjektima, dajemo informaciju koji je to problem u toj oblasti", objašnjava Pejović.

Kao primer navodi domove učenika.

"Zaključili smo da je najveći problem u pripremi planiranju same javne nabavke. Jer ako se ne istraži tržište, kako ćemo onda izaći sa procenjenim iznosom. Tamo gde se to dobro ne uradi ili ne dokumentuje, onda dođe do odstupanja kod ugovaranja. Evo, onda kako ste ispitivali kada je ugovaranje odstupalo mnogo. Dakle, tim objedinjenim izveštajima mi pokazujemo koji su sistemski problemi da bi se lakše stekao uvid u to šta je problem i da bi se brže napravio plan za njegovo rešavanje", objašnjava Pejović.

Strateškim ciljevima do boljeg razumevanja i jačanja ugleda i uticaja

Govoreći o strateškim ciljevima državne revizorske institucije navodi da se njihov prvi strateški cilj u novom strateškom planu odnosi na jačanje upravljačke odgovornosti, na jačanje svesti o potrebi pravilnog zakonu od trošenja javnih sredstava.

"Drugi cilj se odnosi na uvođenje kvalitetnih, razumljivih izveštaja koristeći savremene metode, tehnologije itd. kako bi bili izveštaji jednostavniji i prihvatljiviji. I treći cilj je da očuvamo svoj ugled i jačamo svoj uticaj. To je jako važna stvar koju trebamo da uradimo", navodi Pejović.